CS Knowledge Base

1905. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 22. јануар — Руска револуција 1905. довела је до успостављања уставне монархије у Руском царству. Револуцију су карактерисали масовни политички и друштвени немири, укључујући штрајкове радника, сељачке побуне и војне побуне усмерене против цара Николаја II, који је био приморан да прихвати оснивање законодавне скупштине Државне думе и додели јој одређена права.

• 27. фебруар — Реорганизацијом Велике школе, основан Београдски универзитет, прва универзитетска установа у Србији.

• 9. март — Сима Лозанић постаје први ректор Београдског универзитета.
• 23. март — Око 1500 Крићана, предвођених Елефтериосом Венизелосом, окупило се у селу Терисо да би затражили уједињење острва са Грчком, што је био почетак Теришког устанка.

• 2. април — Отворен је железнички тунел испод Алпа "Симплон" којим је Швајцарска повезана са Италијом.
• 4. април — У земљотресу у провинцији Лахор, тада делу Британске Индије, погинуло 19.000 људи.
• 29. април — Битка на Челопеку

• 10. мај — Битка на Орешким ливадама између српских четника из Македоније и Бугара на простору западног Повардарја. Срби у овој борби нису имали губитака, док је 15 Бугара убијено, 30 рањено а петоро их је побегло^[1].
• 28. мај — Окончана је битка код Цушиме у којој је Јапанска царска морнарица адмирала Хејхачира Тогоа уништила руску Балтичку флоту.

• 7. јун — Норвешки парламент је распустио Унију Шведске и Норвешке.
• 27. јун — Морнари Црноморске флоте су се побунили против својих официра и преузели бојни брод Потемкин.

• 7. јул — Оклопњача Потемкин стигла у румунску луку Kонстанца - побуњеници добили азил а оклопњача враћена у Русију и мења име у "Пантелејмон".
• 7 — 31. јул — Јапанска Инвазија Сахалина - јужни Сахалин ће до 1945. бити јапанска префектура Kарафуто.
• 8. јул — Након периода напетости на ивици рата, Француска и Немачка се споразумели око међународне конференције о Мароку (одржана догодине).
• 9. и 23. јул — Два јака земљотреса на северозападу данашње Монголије.
• 14. јул — Амерички црнци основали Нијагарски покрет за грађанска права (W. Е. Б. Ду Боис и Wиллиам Монрое Троттер) - против сегрегације, за право гласа, насупрот помирљиве политике Бокера Т. Вашингтона.
• 20. јул — У Немачкој Источној Африци избија Побуна Маји Маји (до 1907).
• 21. јул — Покушај атентата на султана Абдул Хамида II испред стамболске џамије Јилдиз - јерменски револуционари поставили темпирану бомбу али султан је закаснио, погинуло 26 особа.
• 22. јул — Потписан српско-бугарски трговински уговор - припремљен и царински савез, што ће бити објављено крајем године, повод за Царински рат Србије и Аустроугарске.
• 24. јул — Уговор из Бјоркоа: руски и немачки цар тајно договорили дефанзивни савез, али остаје мртво слово јер га њихове владе одбијају ратифицирати (Русија је у савезу са Француском).
• 27. јул — Тафт-Kатсурин споразум: размена мишљења функционера САД и Јапана о источној Азији.
• 27. јул — 2. 8. — У Базелу одржан први ционистички конгрес након Херзлове смрти, одбачен је Угандански план, да се Јевреји населе у "Уганди" (заправо Kенији).
• 30. јул — Основана Ликовна колонија Сићево, најстарија институција те врсте на Балкану.
• јул - Избори у Србији, Самостална радикална странка победила за једно посланичко место - то доводи до пада париског зајма и прихватања упоредних проба топова.

• 6. август — У Француској одржан први Светски конгрес есперантиста.
• 11. август — Белгијски краљ отворио жељезнички колодвор Антверпен-Центраал који се сматра једним од најљепших на свијету.
• 11. август — Анархиста пуцао на аргентинског председника Куинтану - преживео је али му нагомилани стрес руши здравље.
• 13. август — Норвешки референдум одобрава распуштање уније са Шведском са 99,95% гласова.
• 18. август — Уредба о верско-просветној аутономији Срба у Босни, после деветогодишње борбе.
• 19. август — Издат манифест о сазивању Државне думе Руске Империје, али протести и нереди се настављају.
• 20. август — Сун Јат-сен, Сонг Јиаорен и др. оснивају у Токију тајно друштво Тонгменгхуи - против династије Ђинг, за републику и једнаку расподелу земље (Kуоминтанг од 1912).
• 21. август — Представници пет племена на истоку данашње Оклахоме се окупили на уставној конвенцији на којој је израђен план за Државу Секвоја - одбијено у Kонгресу, Оклахома постаје држава 1907.
• 27. август — Први општи јавни раднички збор у Сарајеву - усвојена правила Главног радничког савеза (одобрено 21. 9. 1906, на челу Мићо Соколовић).
• 30. август — Тотално помрачење Сунца у Шпанији и северној Африци (70 - 80% у сх. земљама).

• 5. септембар — Миром у Портсмуту, уз посредовање америчког председника Теодора Рузвелта завршен је Руско-јапански рат.
• 27. септембар — Физички журнал Анали физике је објавио четврти научни рад Алберта Ајнштајна Да ли инерција тела зависи од његовог енергетског садржаја?, у ком је први пут представљена једначина E = mc².

• 26. октобар — Шведска је по споразуму у Карлштаду признала независност по Норвешке са краљем Хоконом VII.
• 26. октобар — Током Прве руске револуције (1905—07), радници су у Петрограду основали први Совјет (радничку скупштину).

• 28. новембар — Ирски националиста Артур Грифит основао у Даблину партију Шин Фејн, чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије.

• 9. децембар — Представнички дом Француске је усвојио закон о одвајању државе од цркве.
• 19. децембар — Кнез Никола Петровић-Његош је донео Никољдански устав, први устав Црне Горе, којим је држава конституисана као уставна монархија.

• Википедија:Непознат датум — Основана Ликовна колонија Сићево

• 19. март — Алберт Шпер, немачки архитекта и политичар (прем. 1981)

• 16. мај — Хенри Фонда, амерички глумац (прем. 1982)

• 21. јун — Жан Пол Сартр, француски књижевник (прем. 1980)

• 16. август — Марија Октјабрскаја, прва од само две жене тенкиста које су одликоване титулом Хероја Совјетског Савеза (прем. 1944)

• 3. септембар — Карл Дејвид Андерсон, амерички физичар (прем. 1991)
• 18. септембар — Грета Гарбо, шведско-америчка глумица (прем. 1990)

• 7. децембар — Џерард Кајпер, америчко-холандски астроном (прем. 1973)

• 1. фебруар — Освалд Ахенбах, немачки сликар (* 1827)

• 24. март — Жил Верн, француски писац научно-фантастичних романа. (*1828).

• 8. април — Јосип Јурај Штросмајер, хрватски католички бискуп и политичар

• Физика — Филип Едуард Антон фон Ленард
• Хемија — Адолф фон Бајер
• Медицина — Роберт Кох
• Књижевност — Хенрик Сјенкјевич
• Мир — Берта Софија Фелиситас Баронин фон Сутнер, рођена као грофица Кински од Шиника и Тетауа (Аустрија)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума